Make your own free website on Tripod.com

 

 

Pet doktora nauka analizira odnos drzave prema nauci, motive koji su inicirali novi talas odliva mozgova i upozoravaju

 

Odlazi nam elita i niko ne reaguje

 

BEOGRAD - Odlazak obrazovanih ljudi se nastavlja nesmanjenim tokom, kao u doba Milosevicevog rezima. Svedok sam tome. Odlazi nam duhovna elita nacije i niko ne reaguje - kaze profesor dr Bogomir Dimitrijevic, direktor laboratorije za radiobiologiju u Institutu Vinca, a povodom tvrdnji Udruzenja mladih naucnika Beograda da nakon zatisja nastalog neposredno posle 5. oktobra jos zesci talas mladih naucnika napusta zemlju.

 

Profesor Dimitrijevic je americki đak, doktorirao je u SAD, odbio vise poziva da predaje na americkim fakultetima i da radi u njihovim najprestiznijim institutima kako bi doprineo razvoju nauke u nasoj zemlji. Umesto napretka, svedok je cinjenice da se ponovo zahuktava talas obrazovanih imigranata.

 

- Kada mi odlican student, magistar kaze da nema cime da prehrani decu i da nema gde da stanuje, nemam sta drugo da ucinim sem da napisem preporuku. Licno dobijam svakodnevno pohvale na njihov racun od njihovih sadasnjih maticnih laboratorija iz inostranstva - kaze Dimitrijevic, naglasavajuci da kada je rec o molekularnoj biologiji mi u tragicnim uslovima pravimo kadrove svetskog ranga. - A sto se mene tice, vratio sam se ovde, zivim i radim u uslovima koji znace propadanje nauke! Tu sam samo iz jednog razloga koji se zove - tipican srpski inat. Drzava treba da zna da nauka moze da poboljsa ekonomsku situaciju u zemlji. A ako je zemlja siromasna, ne sme dozvoliti sebi da nema nauku, jer bice jos siromasnija. Svako drugo istrazivanje koje mi radimo je primenljivo u praksi. Ako ne bude podmlatka, u skoroj buducnosti cemo kupovati stare, izraubovane masine, odbacene proizvode. Promene su hitne i neodlozno potrebne. Problemi u organizovanju nauke postoje, ali ja nisam politicar, imam samo ideje koje se odnose na vecu selektivnost u projektima sa uticajem na ekonomiju i privredu i veci nivo finansiranja - kaze Dimitrijevic, ciji je predlog da drzava izdvaja bar jedan odsto iz budzeta za nauku. On smatra da to nece ugroziti drzavu, a da ce nauku spasti.

 

Doktor fizike Tomislav Nenadovic, naucni savetnik u Vinci i predavac u vodecim laboratorijama sveta, kandidat za SANU, licno je imao dosta ponuda za trajno zaposlenje u inostranstvu. Kolebao se, slali su mi i avio-kartu. Odlazio bi, video da tamo moze da radi, ali se vracao.

 

On svoju generaciju, koja pamti daleko bolje uslove rada, i koja je imala mogucnost da gostuje u svetu a radi kod kuce, ne bi poredio sa uslovima rada koji su sacekale mlade i srednje generacije.

 

- Ovde su uslovi tragicni, ali nekako sam star za odlazak i suvise nostalgican. Mladi odlaze trbuhom za kruhom. Nisu u situaciji da biraju mnogo. Odlaze u sve vecem broju. Sada vec odlazi i srednja generacija i mi u skoroj buducnosti necemo imati ne samo mlade vec ni njihove ucitelje - upozorava on. Eksperimenata ovde vise nema. To su improvizacije. I cak i ako dođete do nekog rezultata, dovijajuci se na samo vama poznat nacin, ovde ne mozete da plasirate proizvod. Intelektualna svojina nije obezbeđena, prica Nenadovic.

 

Na pitanje kakvu buducnost za nauku ocekuje, on kaze: „Tragicnu!“

 

Doktorka Gorana Neskovic, naucnik saradnik Instituta Vinca, kaze da bi bilo dobro ako bi Ministarstvo moglo da napravi telo koje bi koordiniralo između nas i privrede, to bi bilo dobro. „Nemamo nista protiv okretanja primenjenom radu, ali podsecamo ministra da preko fundamentalnih istrazivanja mi dolazimo do primenjenih. Ona istrazivanja koja su finansirana samo od Ministarstva u teskim su uslovima. Moramo sami da se snalazimo za reagense, materijal... I nikada ne znamo kada cemo sta dobiti da bismo mogli da napravimo nekakav plan“, kaze doktorka Neskovic.

 

Dr Marija Radojcic, naucni savetnik Instituta Vinca u oblasti molekularne biologije, nekadasnji predavac u Institutu u Stokholmu, smatra da je najveci problem nauke i mladih istrazivaca upravo materijalne prirode.

 

- Moja generacija je 15 godina starija i polovina njih je otisla. Ta generacija je odlazila iz zelje za obrazovanjem, sada je situacija obrnuta. Naucnici odlaze zbog materijalnih razloga, mada ni naucnici nisu za zanemarivanje. Odlazak naucnika iz moje generacije bila je prolazna faza, buduci da je izvestan broj njih ovde vec imao svoj dom - kaze nasa sagovornica, navodeci dalje da nauka kao profesija nije lokalne prirode, a da su odlasci i kontakti veoma pozeljni.

 

- Ali za nas je, takođe, pozeljan i povratak obrazovanih ljudi. Treba im prvenstveno povecati materijalna primanja i odobravati kredite za stanove - kaze dr Radojcic.

 

Nakon doktorata datog u Svedskoj, dr Radojcic se vratila u svoju zemlju, jer je, kaze, imala gde da se vrati. - Imala sam svoj stan i dobre uslove rada. Nastavila sam sa kratkim boravcima u SAD, Svajcarskoj... - kaze. Same akcije Ministarstva u pokusaju zaustavljanja odliva mozgova opisuje kao ne toliko lose, koliko spore i nedovoljne.

 

Kao rukovodilac projekta, ona je primorana da uvek iznova i iznova skoluje magistre, a tim u kojem ima i starijeg naucnika stalno joj izmice. - Ipak, iz mog ugla gledanja, situacija nije katastrofalna i neresiva, ali zahteva vecu aktivnost i pomoc Ministarstva za nauku i tehnologiju - kaze ona. Zarad resavanja problema u svom projektu bila je primorana da u vise navrata licno zakuca na vrata ministra. Pomoc je dobila u domenu finansijskog poslovanja u okviru njenog projekta. „Ali nije valjda poenta u tome da stalno vucem ministra za rukav“, pita se nasa sagovornica.

 

Otplaceno 20 milijardi dolara

 

Doktor Nenadovic je skrojio jednostavnu racunicu, i voleo bi da istu sacini i Ministarstvo za nauku.

 

„Godisnje svaki privatni univerzitet naplati od studenta oko 20. 000 evra. Studira se u proseku oko pet godina, plus magistrature i doktorati. Neka svaki od tih obrazovanih ljudi „iznese“ 140.000 dolara koje je ova zemlja i narod u njega ulozio. Ako je otislo 200.000 skolovanih, fakultetski obrazovanih ljudi u takozvane zemlje razvijenog zapada, mi smo kroz izvoz inteligencije otplatili kredit od 20 milijardi dolara! O tome se ne misli“, upozorava Nenadovic.

 

On porucuje ministru Draganu Domazetu i drzavnim sluzbenicima da nasa zemlja izvozi obrazovanog coveka u kojeg je godinama ulagala, a uvozi iskoriscen proizvod, zastarelu tehnologiju.

 

U praznu kucu unosimo ulje i secer

 

Dr Milka Sekulic je naucni savetnik u Institutu za bioloska istrazivanja „Sinisa Stankovic“, ima 32 godine radnog staza. Ona se oprasta sa svojim ucenicima koji pakuju kofere recima: „Idi, vidi i vrati se“, znajuci i sama da je to pomalo iluzorno. U svom timu ima asistentkinju koja placa kiriju 300 maraka, tacno onoliko kolika joj je i plata. „To je ponizavajuce za sve talente, jer mi pricamo o mladima zaposlenim u institutima. Tu su samo oni najbolji, sa najboljim prosecima i jednostavno to su ljudi posveceni nauci za koje se ova drzava samo deklarativno zalaze. Oni se nude svetu kao dostojni konkurenti, a sto se nas starijih tice, mi iz dugogodisnjeg rada izvlacimo radove, pisemo, i to je na izmaku. Radimo bez nove aparature, sa dotrajalom tehnikom“, kaze dr Sekulic. Ministar kaze da Ministarstvo dotira za nauku, ali ona bi na to odgovorila ovako: „Zamislite da ste u kuci ostali bez icega, a onda unesete ulje i secer. Stanete, okrecete se oko sebe i pitate: ‘Sta cu sada s tim, kad nista drugo nemam?!’“

 

„Ministar kaze da treba da se povezemo s privredom, sa zdravstvom, da im budemo korisni! Zaboravlja na dve ‘sitnice’ - privreda mahom ne radi, a zdravstvo je na budzetu, kao i mi. Jasno je da strategija o nauci, ma sta ministar pricao, ne postoji“, kaze ona.

 

Tanja Nikolic Djakovic