Make your own free website on Tripod.com
 
 

Ciklotron kao rupabez dna i cenzura u Ekonomist magazinu




Subject: 30 miliona USD
Date: Fri, 17 May 2002 12:07:14 -0700
From: Belic Dragoljub <belicd@ff.bg.ac.yu>
To: Bozidar Djelic <informacije@mfin.sr.gov.yu>
CC: "pajevic@g17plus.org.yu" <pajevic@g17plus.org.yu>
Dragan Domazet <ddomazet@mnt.bg.ac.yu>

Postovani gospodine Djelicu,

U atacmentu je clanak napisan za Ekonomist magazin, u cijem ste Vi upravnom odboru. Zbog skorog donosnja "politicke odluke" o nastavku finansiranja izgradnje ciklotrona u Vinci, a pod uticajem bivseg direktora Vince, clanak je stopiran. Verujem da se Vi ne biste slozili sa takvom cenzurom.

Rec je o izgradnji ciklotrona u Vinci, koji se gradi vec 15-ak godina i u koji je ulozeno izmedju 18 i 30 miliona USD, a trazi se jos 12 miliona USD. Smatram da treba ozbiljno kriticki preispitati ovu investiciju u skladu sa modernim trendovima u svetu u ovoj oblasti tehnologije, pre nego se nastavi dalje ulaganje. Molim Vas da Vi otvorite ova pitanja, obzirom da mi to ne uspevamo.

Sa srdacnim pozdravom,
Prof. dr Dragoljub Belic
Fizicki fakultet Univerziteta u Beogradu

========================================================================================

Ovaj clanak ipak nije stampan u Ekonomist magazinu. Umesto njega krajem maja pojavio se novi clanak o Vinci, koji uopste ne govori o ciklotronu, vec o sasvim drugim temama. Napisani tekst je ponudjen dnevnom listu Danas i stampan je u nesto skracenoj verziji, koja sledi.

========================================================================================

DANAS

TERAZIJE sreda, 12. jun 2002.

POVODI

Da li ce se realizovati projekat o cijoj isplativosti i funkcionalnosti i dalje postoji ostra polemika

Ciklotron kao rupa bez dna

Izgradnja ciklotrona u Vinci je verovatno jedan od najskupljih i najambicioznijih projekata u Srbiji o kome je nakon niza godina ponovo bilo reci tokom nedavne posete predsednika Vlade Zorana Djindjica Institutu za nuklearne nauke u Vinci. Tom prilikom najavljeno je dalje ulaganje u projekat o cijoj isplativosti i funkcionalnosti vec deceniju u strucnoj javnosti postoji ostra polemika.

O tome koliko su ozbiljna pitanja bez pravih odgovora pratila izgradnju ovog uredjaja u Vinci, govori i to sto je jedan od njenih najdoslednijih kriticara, naucni savetnik u Institutu u Vinci, dr Filip Vukajlovic bio otpusten sa posla nakon jednog teksta objavljenog u Blicu 1998. u kome je izmedju ostalog rekao: "Kroz ovaj projekat preplicu se interesi zatvorenog kruga ljudi, a ciklotronska instalacija potpuno je nepotrebna ovoj zemlji". Vukajlovica je nakon godinu i po dana sud vratio na posao, ali je osudjen na sest meseci zatvora, uslovno na cetiri godine, po tuzbama za uvrede dugogodisnjeg rukovodioca projekta u Vinci dr Nebojse Neskovica, bivseg predsednika Gradske komisije za nauku JUL-a i nekih njegovih bliskih saradnika.

SKUPLJA DARA NEGO MERA

Ciklotron je, da pojasnimo, uredjaj koji se prvenstveno koristi za istrazivanja u nuklearnoj fizici, kao i za proizvodnju radioizotopa koji su namenjeni za medicinsku dijagnostiku i terapiju bolesnika. U prici o gradnji vincanskog ciklotrona "Vinsi", koji je deo projekta Akcelaratorske instalacije Tesla (AIT) ne slazu sa cak ni elementarni podaci kao sto su: od kada je poceo da se ulaze novac (1980. ili 1989?), te koliko se dosad utrosilo - 18 ili 30 miliona USD? Ostala pitanja koja postavljaju strucnjaci, a od kojih neka nemaju precizan odgovor su sledeca: Zasto nikad, ni posle 5. oktobra nije sprovedena nezavisna finansijska revizija ovog projekta?

Zasto se na sumu od 18 miliona dolara koliko zvanicnici tvrde da se dosad potrosilo, sada trazi jos oko 12 miliona USD ulaganja i pored ponuda najboljih svetskih proizvodjaca koji ciklotrone slicnih mogucnosti mogu da naprave za znatno manje novca? Sa kojim ciljem, kojim rokom za zavrsetak i za koliku konacnu cenu se pravi ovaj uredjaj kod nas, te zasto nije do danas zavrsen?

Ova pitanja sada ponovo pokrece, izmedju ostalih i profesor Dragoljub Belic, sef Katedre za atomsku fiziku na beogradskom Fizickom fakultetu, ciji se tekst pod nazivom "Olivier Van Der Borght: Za te pare ste mogli da imate tri ciklotrona", moze procitati na Alternativnom sajtu Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije na adresi http://nauka2001.tripod.com

Profesor Belic objasnjava da su za proteklih petanest-dvadeset godina za raznovrsne primene razvijene akceleratorske instalacije sa znatno nizim cenama te bi tako trebalo razmotriti CYCLONE 30, najvece svetske korporacije za razvoj i proizvodnju ciklotronskih instalacija Ion Beam Applications u Belgiji, koji kosta manje od sredstava potrebnih samo za zavrsetak zapocete instalacije u Vinci.

- Sam ciklotron kosta oko 5 miliona dolara, ostala prateca oprema oko 3 miliona dolara, te bi posto zgrada vec postoji, za pustanje u rad trebalo sve zajedno oko 8 miliona dolara, dok se za zavrsetak projekta AIT u Vinci pored utrosenih 18 trazi jos 12 miliona dolara. Postavlja se pitanje da li je celishodnije kupiti novi uredjaj sa garancijom i servisom ili nastaviti sa gradnjom postojeceg ciklotrona za koji je neizvesno kada ce biti zavrsen, kako ce raditi i da li ce imati zeljene karakteristike - kaze Belic.

Jos pre deset godina je, medjutim, dr Filip Vukajlovic napisao "Predlog za prestanak daljeg finansiranja izgradnje AIT", i on sada kaze da prava finansijska kontrola i revizija ovog projekta nikad nije realizovana. Pored njega i Belica, magistar Momcilo Tosic, koji je trideset godina radio u Laboratoriji za atomsku fiziku u Vinci, kaze da preciznih podataka o tome koliko se dosad utrosilo novca za ciklotron, nema, ali dodaje: "Prema procenama koje smo izveli na osnovu tekstova projekta kao i opstih uslova finansiranja projekata, smatramo da je od 1988. godine dosad utroseno oko 30 miliona USD". Ista suma se navodi i u tekstu prof. Belica na pomenutom sajtu.

Uz ovo dr Filip Vukajlovic navodi da je jos novembra 1998. godine objavio tekst u kome se kaze da je svedska firma "Scanditronix" ponudila krajem osamdesetih da napravi ciklotron trazenih karakteristika po sistemu "Kljuc u ruke" za oko 3 miliona USD, sa rokom zavrsetka dvadest meseci uz koriscenje ranije dobijenih delova francuskog ciklotrona.

Na ovakve tvrdnje rukovodioci projekta u Vinci i nadlezno Ministarstvo odgovaraju da je dosad ulozeno 18 miliona USD, te da se ne radi o istim ciklotronima. Rukovodilac projekta u Vinci dr Nebojsa Neskovic, kaze da je pomenuta suma novca potrosena za gradjevinske i infrastrukturne objekte, jonske izvore, kanal za modifikaciju materijala i delove Ciklotrona VINSI. On dodaje da je "ciklotron CYCLONE 30 o kome se govori u tekstu profesora Belica jednonamenska masina".

- Mi bismo sa njom mogli da ostvarimo samo deo naseg programa rutinske proizvodnje radioizotopa, i ne bismo mogli da ostvarimo nas program eksperimentalne proizvodnje radioizotopa kao ni druge programe, tvrdi Neskovic.

Zamenik ministra za nauku i tehnologiju u Vladi Srbije, Radojica Pesic, kaze da je "naravno jeftinije i brze staviti u pogon jednonamenski ciklotron" i dodaje:
- Ne znam tacno kakve ciklotrone nudi pomenuta firma, ali pretpostavljam da su to jednonamenske masine. S druge strane, u Institutu Vinca je projektovana citava akceleratorska instalacija, ciji samo jedan deo je ciklotron, i to visenamenska masina, tj. masina sa karakteristikama koje omogucavaju proizvodnju radioizotopa, sto je danas rutinska stvar, ali i za proizvodnju radiofarmaceutika, protonsku terapiju bolesnika, kao i za fundamentalna i primenjena istrazivanja koja bi se obavljala na sedam eksperimentalnih kanala, koji, takodje, ulaze u sastav citave instalacije.

ZAMENA TEZA ILI POSAO BEZ POKRICA

Profesor Belic istice, medjutim, da je cinjenica da je planirani ciklotron u Vinci dva puta vece energije:
- No, obrazlozenje u provobitnom planu bilo je da ce se koristiti za naucno-istrazivacki rad, ali za ovih petnaestak-dvadeset godina ta oblast je iscrpljena i to vise nema smisla. Sad se rade giga-elektronvoltski akceleratori, tako da ovaj prvobitno predvidjen nije vise interesantan za istrazivanje vec samo za primenu, a takvi uredjaji su usavrseni do maksimuma i tu ne mozemo ni mi da damo neki novi doprinos.

Dr Filip Vukajlovic dodaje da je u izvestaju ekspertskog tima koji je formiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju sredinom 2001. godine napisano da: "Investicija za izgradnju kanala za proizvodnju Fluora-18 na AIT u Vinci iznosi oko 4.200.000 USD, da se za iste svrhe u Klinickom centru Srbije planira izgradnja namenskog mini ciklotrona i odgovarajuceg kanala za oko 2.000.000 USD", dok se sa sajta prof. Belica moze videti da za tako nesto belgijska firma IBA trazi 80.000 evra, kada napravi ciklotron.

S druge strane i rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic i zamenik ministra Radojica Pesic pozivaju se na strucnu procenu stranih partnera i niza eksperata u donosenju odluke za dalje ulaganje u ovaj projekat. Neskovic tvrdi da su strateski partneri AIT Objedinjeni institut za nuklearna istrazivanja, Dubna, Rusija i Istrazivacki centar DESY, Hambrug i Cojten, Nemacka. Magistar Tosic, medjutim, tvrdi da su navedeni strateski partneri ustvari isporucioci pojedinih delova za akcelerator u Vinci, te da im je stalo da dobiju posao. "Trebalo bi pokazati i u cemu su to oni bili partneri tokom prethodnih 10 godina", pita Tosic.

Neskovic navodi da je za pustanje u pogon Ciklotrona Vinsi i uspostavljanje rutinske proizvodnje radiofarmaceutika, za najsavremeniju dijagnostiku u nasim medicinskim centrima, potrebno jos oko 4 miliona USD. Prvu polovinu te sume treba da obezbedi Vlada Italije a drugu Vlada Srbije. Odgovarajuca odluka Vlade Italije bila je najavljena za maj mesec ove godine. Ako se obezbedi taj novac za dve i po godine treba da se zavrsi ovaj deo projekta. Prema njegovim recima finansijska sredstva za ostale programe koriscenja Instalacije treba da se dobiju preko UNESKO, na Donatorskoj konferenciji za nauku u Jugoistocnoj Evropi u julu ili septembru ove godine, i od Vlade Rusije, na osnovu duga Rusije Jugoslaviji. Neskovic osim toga tvrdi da "cemo sa jednim tomografom u Institutu u Kamenici moci da budemo profitabilni, odnosno nase zdravstvo ce imati ustedu od 25 miliona dolara od toga godisnje".

Momcilo Tosic, medjutim, objasnjava da je pozitronski emisioni tomograf (PET), o kome se govori, instrument za pravljenje kompjuterskih trodimenzionalnih slika posebnih osobina i karakteristika organa i delova tela coveka, ali da veza pozitrona s akceleratorom ne postoji.

- Radi se o namernom dovodjenju u zabludu neupucenih! Kad je u pitanju PET, nabavka izotopa je pitanje nalazenja povoljnog snabdevaca.

Filip Vukajlovic navodi i da je strucno-ekspertski tim u sastavu: mr. Rajko Spajic, dr Tatjana Maksin, i dr Vladimir Obradovic jula 2001. godine potpisao misljenje da ce proizvodnja vecine izotopa na ciklotronu u Vinci biti potpuno nerentabilna.

I dok Nebojsa Neskovic ocenjuje da je ciklotron jedino vece i savremeno naucnoistrazivacko postrojenje u jugoistocnoj Evropi, profesor Belic kaze da se u bogatijim zapadnim zemljama slicni uredjaji zatvaraju, pa je ove godine doneta odluka o zatvaranju ciklotrona na Univerzitetu Luven u Belgiji.

Momcilo Tosic istice i da se posle promene vlasti u Srbiji u Institutu u Vinci nista nije promenilo:
- Isti ljudi su na rukovodecim mestima. A uredjaj o kome se govori je nesto sto je nasiroko eksploatisano tokom prethodnih 70 godina. Prosta je cinjenica da se tokom prethodnih 20 godina nismo ni za korak pomerili u pravcu onoga sto prica rukovodilac projekta AIT.

Valentina Delic