Make your own free website on Tripod.com

Ciklotron u Vinci: cenzura u Ekonomist magazinu

Subject: 30 miliona USD
Date:Fri, 17 May 2002 12:07:14 -0700

From: Belic Dragoljub <belicd@ff.bg.ac.yu>

 To: Bozidar Djelic <informacije@mfin.sr.gov.yu>

CC:"pajevic@g17plus.org.yu" <pajevic@g17plus.org.yu>,
Dragan Domazet <ddomazet@mnt.bg.ac.yu>

Postovani gospodine Djelicu,

U atacmentu je clanak napisan za Ekonomist magazin, u cijem ste Vi upravnom odboru. Zbog skorog donosnja "politicke odluke" o nastavku finansiranja izgradnje ciklotrona u Vinci, a pod uticajem bivseg direktora Vince, clanak je stopiran. Verujem da se Vi ne biste slozili sa takvom cenzurom.

Rec je o izgradnji ciklotrona u Vinci, koji se gradi vec 15-ak godina i u koji je ulozeno izmedju 18 i 30 miliona USD, a trazi se jos 12 miliona USD. Smatram da treba ozbiljno kriticki preispitati ovu investiciju u skladu sa modernim trendovima u svetu u ovoj oblasti tehnologije, pre nego se nastavi dalje ulaganje. Molim Vas da Vi otvorite ova pitanja,

obzirom da mi to ne uspevamo.

Sa srdacnim pozdravom,

Prof. dr Dragoljub Belic

Fizicki fakultet Univerziteta u Beogradu

===================================================================================

CIKLOTRON U VINCI - ANTRFILE:

Misljenja o projektu Akceleratorske instalacije Tesla u Institutu u Vinci se ne slazu ne samo u pogledu njene funkcionalnosti, vec i u elementarnim podacima kao sto su: od kada je pocelo da se ulaze u ovaj projekat, te koliko se novca dosad utrosilo. Za pocetak gradnje Instalacije zvanicnici uzimaju 1989. godinu kada je pocela izgradnja zgrade za smestaj. Oni tvrde da je u sve sto je dosad napravljeno u okviru ovog projekta ulozeno 18 miliona dolara. 

S druge strane oni koji osporavaju isplativost i funkcionalnost projekta, tvrde da su pare pocele da se izdvajaju jos pocetkom osamdesetih: Dr Filip Vukajlovic naucni savetnik u Institutu u Vinci kaze da se od 1980. kada je pocela priprema ovog projekta izdvaja novac iz budzeta te da je ukupna ulozena suma novca mnogo veca od 18 miliona dolara. Vukajlovic, kao i profesor Dragoljub Belic sa Fizickog fakulteta i magistar Momcilo Tosic, koji je trideset godina radio u Laboratoriji za atomsku fiziku u Vinci navode razlicite izvore prema kojima je ukupna suma koja je dosad ulozena u ovaj projekat oko 30 miliona dolara. Oni, medjutim, navode da nezavisna finansijska kontrola i revizija ovog projekta nije nikad izvrsena. 

Na pitanje o prvobitnom roku kada je trebalo da instalacija bude stavljena u pogon u Ministarstvu navode 1995. godinu. O ovom roku takodje govore i Vukajlovic i Tosic, dok rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic kaze da "to nije instalacija koja se napravi za nekoliko godina i onda njena gradnja prestane".


 
 

CIKLOTRON U VINCI
 
 

Izgradnja ciklotrona u Vinci je verovatno jedan od najskupljih i najambicioznijih projekata u Srbiji o kome je nakon niza godina ponovo bilo reci tokom nedavne posete predsednika Vlade Zorana Djindjica Institutu za nuklearne nauke u Vinci. Tom prilikom najavljeno je dalje ulaganje u projekat o cijoj isplativosti i funkcionalnosti vec godinama u strucnoj javnosti postojipolemika. Problematika koju otvara gradnja ove instalacije je vrlo slozena, a osnovna pitanja koja postavlja strucna javnost su sledeca: Koliko je dosad novca ulozeno u izgradnju vincanskog ciklotrona? Zasto se na sumu od 18 miliona dolara koliko zvanicnici tvrde da se dosad potrosilo, sada trazi jos oko 12 milionaUSD ulaganja, pored ponuda najboljih svetskih proizvodjaca koji ciklotrone slicnih mogucnosti mogu da naprave za mnogo manje novca? Kada je poceo da se planira i realizuje projekat - sa kojim ciljem, kojim rokom za zavrsetak i za koliku konacnu cenu, te zasto ciklotron nije zavrsen u prvobitnom roku? 

Ova pitanja o kojima se i ranijih godina govorilo u javnosti ponovo pokrece, izmedju ostalih i profesor Dragoljub Belic, sef Katedre za atomsku fiziku na beogradskom Fizickom fakultetu, ciji se tekst pod nazivom "Olivier Van Der Borght: Za te pare ste mogli da imate tri ciklotrona", moze procitati na Alternativnom sajtu Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije na adresi http://nauka2001.tripod.com

Profesor Belic objasnjava za "Ekonomist magazin" da su za proteklih petanest-dvadeset godina za raznovrsne primene razvijene akceleratorske instalacije sa znatno nizim cenama te bi tako trebalo razmotriti CYCLONE 30, najvece svetske korporacije za razvoj i proizvodnju ciklotronskih instalacija Ion Beam Applications u Belgiji, koji kosta manje od sredstava potrebnih za zavrsetak zapocete instalacije u Vinci. "Sam ciklotron kosta oko 5 miliona eura, ostala oprema za eksperimentalne kanale oko 3 miliona eura, te bi posto zgrada vec postoji, za pustanje u rad trebalo sve zajedno oko 8 miliona eura, dok se za zavrsetak projekta AIT u Vinci pored utrosenih 18 trazi jos 12 miliona dolara. Postavlja se pitanje da li je celishodnije kupiti novi sa garancijom i servisom ili nastaviti sa gradnjom postojeceg ciklotrona za koji je neizvesno kada ce biti zavrsen, kako ce raditi, da li ce imati zeljene krakteristike", kaze Belic. 

Uz ovo dr Filip Vukajlovic, naucni savetnik uInstitutu u Vinci navodi da je jos novembra 1998. godine objavio tekst u kome se kaze da je svedska firma "Scanditronix" ponudila krajem osamdesetih da napravi ciklotron trazenih performansi po sistemu "Kljuc u ruke" za oko 3 miliona USD sa rokom zavrsetka dvadest meseci uz koriscenje ranije dobijenih delova francuskog ciklotrona. 

On dodaje da prava finansijska kontrola i revizija ovog projekta nije nikad izvrsena. Pored Vukajlovica i Belica, magistar Momcilo Tosic, koji je trideset godina radio u Laboratoriji za atomsku fiziku u Vinci, kaze da preciznih podataka o tome koliko se dosad utrosilo novca za ciklotron, nema, ali dodaje: "Prema procenama koje smo izveli na osnovu tekstova projekta kao i opstih uslova finansiranja projekata, smatramo da je od 1988. godine do sada utroseno oko 30 miliona USD". Ista suma se navodi i u tekstu prof. Belica na pomenutom sajtu.

Na ovakve tvrdnje rukovodioci projekta u Vinci i nadlezno Ministarstvo odgovaraju da je dosad ulozeno 18 miliona USD, te da se ne radi o istim ciklotronima. Dugogodisnji rukovodilac projekta u Vinci dr Nebojsa Neskovic, bivsi predsednik Gradske komisije za nauku JUL-a kaze da je pomenuta suma novca potrosena za gradjevinske i infrastrukturne objekte, jonske izvore, kanal za modifikaciju materijala i delove Ciklotrona VINSI. 

Neskovic ocenjuje da "predlog gospodina Van Der Borga i profesora Belica jasno pokazuje da oni uopste nisu upoznati sa konceptom Ciklotrona VINSI koji je visenamenska masina". "Programi koriscenja postrojenja ukljucuju osnovna i primenjena istrazivanja u fizici, hemiji i biologiji, razvoj tehnologija materijala i nuklearnih tehnologija, proizvodnju radioizotopa i radiofarmaceutika i protonsku terapiju", kaze Neskovic.

"CiklotronCYCLONE 30" o kome se govori u tekstu profesora Belica, objasnjava g. Neskovic, ?? "jednonamenska masina - ona omogucava samo proizvodnju radioizotopa i to sa lakim jonima u uskom energijskom opsegu. Mi bismo sa njom mogli da ostvarimo samo deo naseg programa rutinske proizvodnje radioizotopa,i ne bismo mogli da ostvarimo nas program eksperimentalne proizvodnje radioizotopa kao ni druge programe. Me?u tim programima posebno bih istakao program protonske terapije". 

"U tom smislu, ova masina se ne moze porediti sa Ciklotronom Vinsi", kaze Neskovic i naglasava i da kad govorimo o projektu u Vinci moramo da imamo u vidu da "ne razgovaramo o Ciklotronu VINSI vec o Akceleratorskoj instalaciji TESLA, koja je postrojenje od tri masine i cetiri niskoenergijska i sedam visokoenergijskih eksperimentalnih kanala".

Zamenik ministra za nauku i tehnologiju u Vladi Srbije, Radojica Pesic, kaze da je "naravno jeftinije i brze staviti u pogon jednonamenski ciklotron" i dodaje: "Ne znam tacno kakve ciklotrone nudi pomenuta firma, ali pretpostavljam da su to jednonamenske masine. S druge strane, u Institutu Vinca je projektovana citava akceleratorska instalacija, ciji samo jedan deo je ciklotron, i to visenamenska masina, tj. masina sa performansama koje omogucavaju proizvodnju radioizotopa, sto je danas rutinska stvar, ali i za proizvodnju radiofarmaceutika, protonsku terapiju bolesnika, kao i za fundamentalna i primenjena istrazivanja koja bi se obavljala na 7 eksperimentalnih kanala, koji, takodje, ulaze u sastav citave instalacije".

Profesor Belic kaze da je cinjenica da je planirani ciklotron u Vinci dva puta vece energije: "No,obrazlozenje u provobitnom planu je bilo da ce se koristiti za naucno-istrazivacki rad, ali za ovih petnaestak-dvadeset godina ta oblast je iscrpljena i to vise nema smisla. Sad se rade giga-elektronvoltski akceleratori, tako da ovaj prvobitno predvidjen nije vise interesantan za istrazivanje vec samo za primenu, a takvi uredjaji su usavrseni do maksimuma i tu ne mozemo ni mi da damo neki novi doprinos". 

Dr Filip Vukajlovic, medjutim, navodi da je u izvestaju ekspertskog tima koji je formiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju sredinom 2001. godine napisanoda: "Investicija za izgradnju kanala za proizvodnju Fluora-18 na AIT u Vinci iznosi oko 4.200.000 USD, a da ista investicija planirana u Klinickom centru Srbije iznosi oko 2.000.000 USD, dok se sa sajta prof. Belica moze videti da za tako nesto belgijska firma IBA trazi 80.000 eura. "

I rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic i zamenik ministra Radojica Pesic pozivaju se na strucnu procenu stranih partnera i niza eksperata u donosenju odluke za dalje ulaganje u ovaj projekat. Pesic kaze da je "u medjuvremenu iskristalisana izvesna promena u koncepciji, tj. strani eksperti su preporucili tzv. fasttrack opciju kao najbrzi nacin da se dodje do proizvodnje Fluora-18, koji ce zameniti sadasnji uvoz ovog izotopa za potrebe nasih zdravstvenih ustanova. Sa ovim konceptom su saglasni i Klinicki centar Srbije i Institut za onkologiju iz Sremske Kamenice".

Neskovic tvrdi da su strateski partneri AIT Objedinjeni institut za nuklearna istrazivanja, Dubna, Rusija i Istrazivacki centar DESY, Hambrug i Cojten, Nemacka. 

Magistar Tosic, medjutim, tvrdi da su navedeni strateski partneriustvari isporucioci pojedinih delova za akcelerator u Vinci, te da im je stalo da dobiju posao. "Trebalo bi pokazati i u cemu su to oni bili partneri tokom prethodnih 10 godina", pita Tosic.

Na drugo izuzetno vazno pitanje o tome kada je prvobitno planirano da ovaj projekat bude zavrsen i za koliko novca, rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic kaze da "to nije instalacija koja se napravi za nekoliko godina i onda njena gradnja prestane. Bitno je da napravite masine i da dobijemo jonske snopove i onda u dugom nizu godina gradimo jedan po jedan eksperimentalni kanal odnosno jedan po jedan program". Prema njegovim recima prvi plan izgradnje postrojenja koji je obuhvatio i programe njegovog koriscenja napravljen je u avgustu 1996. godine. Prema tom planu, pored do tada vec potrosenih oko 12 miliona USD, trebalo je da se potrosi jos oko 4 miliona USD, i da se dobiju tri masine i transportne linije tri eksperimentalna kanala.

Dok, zamenik ministra Radojica Pesic kaze da je "prema prvobitnom planu instalacija trebalo da bude stavljena u pogon 1995. godine, uz uslov da budzet Republike Srbije zadovoljavajucom dinamikom i na potrebnom nivou finansira taj projekat". "To se, ocigledno, nije desilo, a od 1998. u potpunosti je prekinuto finansiranje". 

Momcilo Tosic, medjutim, navodi da je po ugovorima iz 1988. godine (sa Vladom Srbije) i 1989. godine (sa Vladom SRJ) I faza izgradnje akceleratorske instalacije trebalo da bude zavrsena sredinom 1992. godine, kada je obnarodovano da od zvanicnog otvaranja radova na izgradnji projekta nije uradjenoono sto je ugovorimao finansiranju potpisano."Zatim je Nebojsa Neskovic krajem 1992. predlozio novi projekat koji se u mnogome razlikovao od prvobitnog. Novim planombilo je predvi?eno da se do polovine 1995. izgradi Akceleratorska instalacija "Tesla" oko tzv. klasicnog (nesuperprovodnog) ciklotrona po ceni od oko 5,6 miliona USD". Sredinom 1995, tvrdi Tosic, "videlo se da nije dobijen rezultat, ali je rukovodilac projekta ponovo trazio i dobio jos oko 5 miliona dolara za naredne tri godine". 

I dr Filip Vukajlovic tvrdi da je 1992. godine trazeno pet miliona dolara da se masina zavrsi do 1995. godine, i dodaje da je od tada do 2000. godine dobijenoi potroseno jos 12 miliona dolara i masina nije zavrsena. 

Vukajlovic navodi da je u "Investicionom programu" iz maja meseca 1989. samo "zagradjevinske objekte trazeno 1.800.000 USD, a sadasnje rukovodstvo operise sa sumom od 6.670.000 USDkoja je potrosena za izgradnju istih". "Potrosili su skoro pet miliona USD vise nego sto je 1989. godine trazeno", dodaje Vukajlovic.

Zamenik ministra Radojica Pesic kaze da je tim koji radi na akceleratorskoj instalaciji napravio pocetkom 2001. izvestaj o do tada dobijenim i utrosenim sredstvima poslovni i istrazivacki plan faznog i konacnog koriscenja instalacije, plan i program medjunarodne naucne i poslovne saradnje sa analizom trzista i cost-benefit analizom, plan razvoja i koriscenja istrazivackih kadrova, kao i moguce nacine zatvaranja finansijske konstrukcije projekta uzimajuci, kao uslov, minimalno ili, ako je to moguce, nikakvo opterecenje budzeta. Vukajlovic i Tosic, medjutim, navode da nezavisna finansijska kontrola i revizija ovog projekta nije nikad izvrsena. 

Rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic potcrtava da Akceleratorska instalacija TESLA nije do sada izgradjena iskljucivo zato sto Vlada Srbije zbog izuzetno teske ekonomske situacije u zemlji nije bila u mogucnosti da izdvaja finansijska sredstva koja su za to bila neophodna i koja je ona bila prihvatila da obezbedi. 


Neskovic navodi da je za pustanje u pogon Ciklotrona Vinsi i uspostavljanje rutinske proizvodnje radiofarmaceutika, za najsavremeniju dijagnostiku u nasim medicinskim centrima, potrebno jos oko 4 miliona USD. Prvu polovinu te sume treba da obezbedi Vlada Italije a drugu Vlada Srbije. Odgovarajuca odluka Vlade Italije ocekuje se u toku ovog meseca. Ako se obezbedi taj novac za dve i po godine treba da se zavrsi ovaj deo projekta. Prema njegovim recima finansijska sredstva za ostale programe koriscenja Instalacije treba da se dobiju preko UNESKO-a, na donatorskoj konferenciji za nauku u jugoistocnoj Evropi u julu ili septembru ove godine, i od Vlade Rusije, na osnovu duga Rusije Jugoslaviji.

Neskovic osim toga tvrdi da cemo sa jednim tomografom u Institutu u Kamenici moci da budemo profitabilni, odnosno nase zdravstvo ce imati ustedu od 25 miliona dolara od toga godisnje.

Momcilo Tosic, medjutim, objasnjava da je pozitronski emisioni tomograf (PET) instrument za pravljenje kompjuterskih trodimenzionalnih slika posebnih osobina i karakteristika organa i delova tela coveka, ali da veza pozitrona sa akceleratorom ne postoji. "Radi se o namernom dovo?enju u zabludu neupucenih! Istina je, naravno, da se atomi izotopa koji deluju kao emiteri pozitrona koji se uvode u tecnost koja se uvodi u organ cije funkcionisanje se prati u PET-u, mogu proizvesti i u akceleratoru. Isti tzv. ciklotronski izotopi se mogu proizvesti na dosta nacina. Kad je u pitanju PET, nabavka izotopa je pitanje nalazenja povoljnog snabdevaca”.

Filip Vukajlovic navodi da je strucno-ekspertski tim u sastavu: Mr. Rajko Spajic, Dr Tatjana Maksin, i Dr Vladimir Obradovic jula 2001. godine potpisao misljenje da ce proizvodnja vecine izotopa na ciklotronu u Vinci biti potpuno nerentabilna i da je mnogo rentabilnije da se ona vrsi na mini ciklotronu u Klinickom centru Srbije cija se nabavka planira. Na granici rentabiliteta mogla bi da bude jedino proizvodnja joda-123. "Znaci, nikakvu dobit od proizvodnje ovog izotopa ne treba ocekivati, a neki izvoz u zemlje Balkana, jos manje". "Treba napomenuti da je clan ovog strucnog tima iz ekipe koja gradi ciklotron Dr JozefComor, koji verovatno treba i da rukovodi proizvodnjom izotopa na AIT, izdvojio svoje misljenje iako je ekspertski tim bio itekako blagonaklon prema projektu AIT", kaze Vukajlovic i dodaje: "On je prilikom nedavne posete predsednika Vlade Republike Srbije Dr Zorana Djindjica Vinci javno izrekao da graditelji AIT ocekuju dobit od neverovatnih deset miliona dolara od proizvodnje izotopa". 

Prema Vukajlovicevom misljenju "ne postoje rentabilni ciklotroni koji rade u okviru naucnih instituta nigde u svetu". "Isti ekspertski tim je predvideo gubitak od oko 300.000 USD godisnje (uz dvostruko veca ulaganja nego u mini ciklotron koji se planira u Klinickom centru Srbije) ako se u Vinci bude investiralo u gradnju kanala za proizvodnju F-18 (fluora 18), sintezu, kontrolu kvaliteta i distribuciju farmaceutika FDG".

Inace, Filip Vukajlovic je godinu i po dana bio otpusten sa posla zbog jednog clanka u novinama 1998. godine, sa zabranom ulaska u Institut u koji ga je sud ponovo vratio decembra 1999. godine. On je u pomenutom clanku koji je objavio "Blic" govorio o dogadjanjima u Institutu u Vinci i izmedju ostalog rekao:"Kroz ovaj projekat preplicu se interesi zatvorenog kruga ljudi, a ciklotronska instalacija potpuno je nepotrebna ovoj zemlji". Vukajlovic je osim toga osu?en 1998. godine na sest meseci zatvora, uslovno na cetiri godine, po tuzbama za uvrede Nebojse Neskovica i nekih njegovih bliskih saradnika. 

Magistar Tosic kaze da se posle promene vlasti u Srbiji u Institutu u Vinci nista nije promenilo. "Isti ljudi su na rukovodecim mestima. Vincin akcelerator je baziran na nuklearnoj masini po imenu ciklotron, koji je po ro?enju vrsnik i brat nuklearnom reaktoru, dakle, radi se o necemu sto je nasiroko eksploatisano tokom prethodnih 70 godina. Prosta je cinjenica da se tokom prethodnih 20 godina nismo ni za korak pomerili u pravcu onoga sto prica rukovodilac projekta AIT". Filip Vukajlovic tako?e naglasava da danas ova instalacija u Vinci nema nikakvog naucnog znacaja za istrazivanje u nuklearnoj fizici, a gradnja je poceta bas da bi se spasila i ozivela nuklearna fizika. Slicno je i sa njenom upotrebnom vrednoscu u medicini. 

S druge strane, rukovodilac projekta Nebojsa Neskovic tvrdi da je "1999. godine u Bratislavi, pocela izgradnja postrojenja vrlo slicnog nasem, za koji je Vlada Slovacke Republike izdvojila 118 miliona USD". On najzad navodi i da je cena cele Akceleratorske instalacije Tesla u Vinci oko 35 miliona dolara, i istice da je to jedino vece i savremeno naucnoistrazivacko postrojenje u jugoistocnoj Evropi. 

Profesor Belic, medjutim, kaze da se u bogatijim zapadnim zemljamaslicni ure?aji zatvaraju, pa je ove godine doneta odluka o zatvaranju ciklotrona na Univerzitetu Luven u Belgiji, a da mu je Van Der Borg u Briselu rekao da je Slovacka kupila jedan pozitronski emisioni tomograf (PET) od IBA koji kosta80.000 eura, a da nema ni govora o investiciji od 118 miliona USD.


=========================================================================================
 

Ovaj clanak ipak nije stampan u Ekonomist magazinu. Umesto njega krajem maja pojavio se novi clanak o Vinci, koji uopste ne govori o ciklotronu, vec o sasvim drugim temama.