Make your own free website on Tripod.com

 

 

 

-Kopija za Predsednistvo SANU 

 

Predlog Vladi Republike Srbije za hitno obustavljanje naucno promasenog, tehnoloski preskupog i zemlji potpuno nepotrebnog projekta izgradnje Akceleratorske instalacije Tesla u Institutu za nuklearne nauke u Vinci

 

Akceleratoraska instalacija “Tesla” (u daljem tekstu AIT) u Vinci, cija je osnovna masina ciklotron Vinsi (sa projektovanom mogucnoscu ubrzavanja protona do energija 60 mega elektron volti i mogucnoscu ubrzavanja tezih jona), zagazila je u trecu deceniju projektovanja i gradnje. Vec sama ova cinjenica je dovoljna bruka za graditelje, sve one koji su gradnju podrzavali, i sve koji su taj galimatijas tolerisali. Vodje projekta javno priznaju da je do sada za AIT potroseno oko 18 miliona dolara. Oni koji malo vise znaju i prate sta se desavalo od pocetka, blizi su cifri od ‘ulupanih’ trideset miliona dolara. Jedno je sigurno: za dvadesetak miliona dolara moguce je bilo kupiti tri ciklotrona slicnih performansi kao Vinsi. Rok za izgradnju ovakvih masina (nekoliko svetski priznatih proizvodjaca) iznosi dve do tri godine i one, uz dodatna ulaganja od svega stotinak hiljada dolara, mogu odmah da proizvode radioizotope i da se koriste za radijaciona istrazivanja u biologiji.  

 

Ovih dana se pominje mogucnost uzimanja medjunarodnih krediti i izdvajanja novih posebnih sredstava Vlade Republike Srbije za delimicno dovrsavanje onoga  sto je, prema preuzetim obavezama i planovima iz 1992. godine, trebalo da radi vec od kraja 1995. godine. A isti rukovodioci su i danas na celu projekta.

 

U zakljucku  inostranih “eksperata” potpisanom jula meseca 2001. godine, clanova navodnog Savetodavnog komiteta i Programskog komiteta Akceleratorske instalacije Tesla, stoji da je za zavrsetak instalacije potrebno jos  dve faze od po tri godine i po osam miliona dolara za  svaku fazu. Prva faza treba da obezbedi snop iz ciklotrona za proizvodnju radioizotopa i bioloska radijaciona istrazivanja.

 

U “Planu za kompletiranje faze konstrukcije AIT” iz jula meseca 2001. godine,  rukovodilaca ovog projekta, stoji da je za pomenutu prvu fazu  potrebno 7.21 miliona dolara, dok za drugu fazu traze novih osam miliona dolara i jos tri godine. Ovaj “Plan” imao je u vidu strucno-ekspertski tim  Vlade Srbije koji je jula 2001. godine potpisao misljenje da ce proizvodnja vecine izotopa na ciklotronu u Vinci biti potpuno nerentabilna. Strucno-ekspertskom timu je od strane graditelja tada predocen podatak da ce za pogon i odrzavanje instalacije biti potebno oko sest stotina hiljada dolara. Medjutim, dobro je poznato  da je za pogon i odrzavanje ovakvog ciklotrona potrebno bar milion i po dolara godisnje (bez izdvajanja sredstava za amortizaciju).

 

Vlada Republike Srbije treba da je svesna cinjenice da je donosenje odluke o produzetku gradnje ove instalacije ekvivalentno donosenju odluke o prakticnom unistavanju svih ostalih prirodnih nauka u Srbiji. Prethodnim nepromisljenim bacanjem novca na AIT sve prirodne nauke su danas na ivici ponora. Potrebna im je pazljiva terapija i svekolika pomoc. Ili mozda neko misli da bez prirodnih nauka Srbija moze preziveti u ovom veku?

 

Gornje zakljucke baziram na sledecim cinjenicama:

 

Ministarstvo za nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije, u poslednje dve godine, za nabavku eksperimentalne opreme za sve naucne projekte u Srbiji izdvaja oko milion i po evra godisnje. Za projekat ciklotrona treba izdvajati po dva i po  miliona dolara godisnje u toku sledece  tri godine, a posle toga po cetiri miliona dolara godisnje (dva i po za dalju fazu gradnje i jos milion i po za pogon i odrzavanje masine koja bi trebalo da radi predvidjeni broj sati). Ovome bi, po mom misljenju, trebalo dodati jos najmanje pola miliona dolara za pokrivanje gubitaka u proizvodnji izotopa, jer u svetu nije zabelezena rentabilna proizvodnja izotopa na ciklotronu lociranom u nekom naucnom institutu. To je sesnaest miliona dolara za sledecih sest godina.

 

Za zemlju velicine i sadasnje ekonomske snage Srbije ciklotronski projekat je ocigledno potpuni naucni, tehnoloski i ekonomski promasaj. To je toliki promasaj da bi ciklotron u Vinci trebalo zatvoriti cak i da ga neko nekim cudom besplatno dovrsi i u pogon pusti. Ne isplati se placati pogon i odrzavanje masine za ono sto se danas na njoj moze ‘proizvesti’ na naucnom i tehnoloskom planu. Uostalom, mnogo bogatije zemlje zatvaraju takve i mnogo bolje ciklotrone (Kanada, Francuska, Amerika, Rusija …).

 

Za AIT u Vinci i za prirodne nauke u Srbiji danas sigurno novaca nema. Izabrati se moze jedno ili drugo.

 

Bez hitne sustinske materijalne podrske fundamentalnim 

istrazivanjima u bilogiji, fizici i hemiji i pazljivog plana

za nabavku eksperimentalne opreme, prirodne nauke u Srbiji ce

biti potpuno unistene pre kraja ove decenije. 

 

Kako se spasavati?

 

U gradjevinskim objektima AIT, za koje je prema podacima ‘graditelja’ potroseno 6,67 miliona dolara, postoji trenutno odlicna laboratorijska infrastruktura*. [1]  Ova zgrada pruza mogucnost za stvaranje odlicne eksperimentalne baze za obrazovanje kadrova najvisih kvalifikacija za potrebe citavog beogradskog univerziteta i privrede. Tu bi se mogle koncentrisati razlicite analiticke i spektroskopske metode vazne za fundamentalna i primenjena istrazivanja u fizici i hemiji materijala i za bioloska istrazivanja. Tako nesto vec godinama postoji u Holandiji, u Amsterdamu (Institut FOM).  Prestankom gradnje ciklotrona oslobodilo bi se 2.5 miliona dolara koje graditelji traze da bi napravili  betonsku zastitu. Odustajenjem od zavrsetka prve faze ciklotrona, oslobodilo bi se dodatnih pet miliona dolara koje  traze ‘nezasiti graditelji’. Ako bi Vlada investirala ovih sedam i po miliona dolara mogle bi se u sledece tri godine oformiti tri savremene laboratorije, koje zadovoljavaju sve evropske standarde,  po jedna za svaku od prirodnih nauka. Za to bi mozda i kredit valjalo podici! Kada bi se potom, u sledecem trogodistu, ulozilo novih osam ‘ciklotronskih miliona druge faze’, mogli bi da mastamo o tome da cemo Sloveniju dostici, na primer. Sve ovo se lako i jednostavno postize odlukom o konacnom prestanku gradnje ciklotrona i preusmeravanjem trazenih sredstava u ono sto je ovoj zemlji, kao vazduh i voda, potrebno – savremene eksperimentalni uredjaji za oblast prirodnih nauka. Zavrsetkom klasicnog ciklotrona u energetskoj oblasti koja je bila interesantna sedamdesetih godina se i onako nista, osim novih gubitaka, ne dobija. Ciklotron je, slikovito receno, naucna ‘teska industrija’. Obustavljanjem gradnje ciklotrona spasice se i pedestak mladih ljudi usmeravanja u pravcu marginalnih naucno-tehnoloskih istrazivanja. Imao sam priliku da poznajem ljude koji su preko petnaest godina odlazili na posao u ocekivanju da  proradi 1985. godine zatvoreni nuklearni reaktor u Vinci i da njihov odlazak na posao dobije neki smisao. I ljudi sa ciklotrona dozivece  slicnu sudbinu ljudi “za mrca vezanih”.

 

Primena i razvoj modernih spektroskopskih metoda u oblasti fizike i hemije materijala  predstavlja neophodan most ka tehnologijama buducnosti. Analiticke i spektroskopske metode su posebno vazne za male zemlje, odnosno za  obrazovanje vrhunskih kadrova potrebnih kako obrazovanju, tako i privredi radi prihvatanja i koriscenja modernih tehnologija. Jezik modernih tehnologija ucice se u laboratorijama prirodnih nauka i bice neophodan svakoj zemlji za prezivljavanje i komunikaciju sa svetom buducnosti. Problem prioriteta u nauci jos uvek niko u Srbiji nije ozbiljno postavio. Predlazem sto hitnije definisanje prioriteta u svim prirodnim naukama i orijentaciju na tzv. ‘butik’ nauku koja jedino danas moze da motivise potreban broj mladih sposobnih ljudi. Talentovani mladi prirodnjaci jos uvek beze iz zemlje glavom bez obzira. Ova istrazivanja mogla bi da privuku i neke od vrhunskih strucnjaka naseg porekla koji rade u inostranstvu da deo svog vremena provedu u solidno opremljenim laboratorijama ovde. Doneli bi oni ne samo znanje i iskustvo, nego i optimizam i entuzijazam tako portreban nasim institutima i laboratorijama.

=========================================================================================

* Ovde je interesantno udaljiti se malo od teme i reci sledece: U “Investicionom programu” iz maja meseca 1989. godine za objekte za smestaj, koji ukljucuju zgradu i primarnu infrastrukturu, trazeno je “svega” 1.8 miliona dolara. Belgijanci danas zgradu za smestaj svog ciklotrona slicnog Vinsiju prave za priblizno iste novce. Traze oko dva miliona dolara i nude povoljne kreditne linije. Nasi ‘graditelji’ su od kraja 1989. do 1992. godine potrosili skoro pet miliona americkih dolara vise za gradjevinske objekte nego sto su 1989. godine trazili!  Niko ih nije zapitao: zasto toliko vise?  I sve se isto ponavlja i desava do danasnjeg dana. Troskovi su tri puta veci od potreba prvobitno iznetih, a za zavrsetak masine im treba jos iste one tri godine. Nikakva ozbiljna finansijska i strucna kontrola i provera potpisanih obaveza nije nikad radjena. I isti su i rukovodioci, samo su neki mozda partijsku pripadnost promenili.

 

 

Juli 2002. g.                 

               Dr Filip R. Vukajlovic

                                               naucni savetnik INN Vinca