Pravim imenom: Problem u polaganju racuna

Tekuca rasprava koja se vodi preko bezmalo celokupne dnevne i nedeljne štampe izmecu Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti u vezi sa recenzijama naucnih projekata koje je obavilo pomenuto ministarstvo podstakla me je da se oglasim.

Ocigledno je, mecutim, a to je dobro, što je najzad posle više od pola veka sve isplivalo na površinu. Dabome, Recnik srpskog jezika je samo povod, a ne razlog za ovu polemiku. Veštacki je nametnut jer, eto, u pitanju je opet "srpski nacionalni interes", ciji je jedini istinski cuvar niko drugi nego Akademija.

Da budem jasan, sigurno je da srpskom narodu treba recnik sopstvenog jezika! Svi se još i dan-danas divimo i zahvalni smo naucniku Vuku Karadzicu što nas je preko recnika uveo u civilizovani svet. Recnik mora da se modernizuje, dopunjuje itd. To nije sporno i zato bi svaka srpska vlada morala da se obaveze da takav poduhvat permanentno finansira.

Akademike je, medjutim, ubolo u srce to što ce od sada morati i oni, kao i svi ostali naucnici u Srbiji, da polazu racun kako troše narodne pare i, što je mozda pogubnije, pitace ih kakvom se to naukom bave. Morace, bogami, i oni na medjunarodnu recenziju. Nece moci više pretplatnicko clanstvo u Njujorškoj akademiji nauka da se predstavlja kao "clan inostrane akademije".

A u cemu je problem sa ministrom Draganom Domazetomc On jednostavno, jasno i glasno, nije dorastao za ovako odgovoran posao kao što je ministar za nauku i tehnologiju.

Vladimir Glišin,

Beograd