Licni stav

Odliv mozgova i zasluzni naucnici

11/09/08/NIN/31

Dosta vremena sam proveo baveci se naukom u inostranstvu, u Francuskoj, SAD, Belgiji, ali nisam cuo za naucno zvanje “zasluzni naucnik”. Stoga sam nedavno pitao i kolegu iz Australije Stiva Bakmana da li oni imaju slicno zvanje. Racunam, imaju kengure, pa mozda se razlikuju i u necem drugom. Kaze da nemaju nista slicno.

Dragoljub Belic

Nekako paralelno, u senci ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju (SSP) sa EU, kod nas se odvijaju jos dve znacajne akcije. Sa jedne strane se dosta javno oglasava akcija Ministarstva za omladinu i sport o stipendiranju 500 talentovanih mladih kandidata za skolovanje u inostranstvu, uz obavezu da se vrate i pet godina rade u zemlji. Ne navodi se precizno sta ce da rade kad se vrate i ako se vrate. Sta ce od toga biti i ko ce gde biti posle 5-6 godina njihovog skolovanja? (Akcija dugorocna i planska, podseca na one proverene petogodisnje planove razvoja.) Ostaje takodje otvoreno pitanje zasto ovu akciju vodi navedeno ministarstvo, a ne, recimo, ona za nauku ili obrazovanje. Izgleda da ona imaju preca posla.

Sa druge strane, nesto manje javno odvija se akcija Ministarstva za nauku o izboru zasluznih naucnika. Ova akcija se odvija na osnovu “Pravilnika o kriterijumima i postupku za dodelu zvanja zasluzni naucnik” koji je doneo Nacionalni savet za naucni i tehnoloski razvoj (videti web-sajt Ministarstva za nauku). Letos je raspisan i konkurs za izbore u tekucoj godini.

Prema pravilniku, birace se izmedju ostalog onaj ko je “razvio institucionalnu bazu i naucni podmladak u zemlji”. Briga o naucnom podmlatku i povezuje ovu akciju sa prethodno navedenom. Dalje, biranje se odvija prvo kroz naucno vece institucije, tajnim glasanjem, vecinom od ukupnog broja clanova. Naravno, ta vecina ne mogu biti zasluzni naucnici te tako oni manje strucni biraju one vise strucne. Ovde je ocigledno pomesana struka i samoupravljanje, u korist ovog drugog. Inace, zasluzni naucnik “moze ostati u radnom odnosu i posle navrsenih 67 godina zivota”. Zasluznom naucniku se “odlaskom u penziju dodeljuje i isplacuje posebno priznanje u vidu dozivotnog mesecnog novcanog primanja, u skladu sa posebnim aktom”.

Dosta vremena sam proveo baveci se naukom u inostranstvu, u Francuskoj, SAD, Belgiji, ali nisam cuo za neko ovakvo naucno zvanje. Stoga sam nedavno pitao i kolegu iz Australije Stiva Bakmana da li oni imaju slicno zvanje. Racunam, imaju kengure, pa mozda se razlikuju i u necem drugom. Kaze da nemaju nista slicno.

Posebno pitanje je odnos zasluznih naucnika i clanstva u SANU. Ko je od njih zasluzniji?

Dok, s jedne strane, najsposobniji studenti i mladi istrazivaci nesmanjenim tempom odlaze u inostranstvo da se bave naukom i uglavnom tamo i ostaju, potencijalni zasluzni naucnici koji su po prirodi stvari u najvecoj meri odgovorni za odlazak ovih prvih i za visedecenijsku kadrovsku selekciju i stanje u srpskoj nauci, dodeljuju sami sebi dozivotne privilegije. Slicno je bilo i sa zasluznim umetnicima, pa sa emeritusima, pa sad i ovo. Jedino u Srbiji se vise paznje poklanja proslosti nego buducnosti nauke, a posledice su vise nego ocigledne. Naravno, cast retkim izuzecima.

(JUGOSLAV VLAHOVIC)

Govoreci o odgovornosti, navescu dva indikativna primera. Jedna koleginica koja dugo nije mogla da magistrira kod nas, otisla je u inostranstvo i ubrzo doktorirala, radila je na Univerzitetu u Stokholmu, a zatim postala jedan od razvojnih inzenjera u kompaniji “Erikson” u Svedskoj. Ona smatra da pojedini profesori i istra- zivaci kod nas prosto “mrze” dobre studente, jer u njima vide konkurenciju. “Ako eliminises (ili ne izaberes) one sposobne, potencijalno i bolje od sebe i ako se okruzis onim losijim, ostaces zauvek najbolji i nedodirljivi (lazni) autoritet u datoj oblasti”, logicno zakljucuje ona. Kao drugi primer, nedavno je na jednom nasem fakultetu za docenta izabran kandidat koji je na studijama imao prosecnu ocenu 6,9. Da li mislite da ce on za asistenta izabrati studenta sa visokim prosekom? Ne, iz dva razloga. Kao prvo, ne zeli da ima asistenta koji je bolji od njega. Kao drugo, ni dobar student ne zeli da radi sa losim mentorom. Tu je ujedno i kljucni problem. Ne odlaze najbolji studenti samo zbog dobrih materijalnih uslova u inostranstvo, vec upravo zbog zelje za znanjem koje ce im biti ponudjeno i mogucnostima da uce od najboljih u svetu. To su ujedno i razlozi zasto se vecina ne vraca. Zato sto ovde mora da se uklapa u sredinu u kojoj nije razvijena kompeticija, u kojoj su male sanse za razvoj, za usavrsavanje, za mlade, za ozbiljan naucni rad.

Nedavno je i mr Bozidar Djelic, resorni ministar za nauku, dao na televiziji izjavu o prioritetima u nauci. Naveo je da je trenutno stanje u nauci lose, da je od 200 patenata samo 10 realizovano od strane istrazivaca. I odmah nakon toga naveo je da uskoro sledi izbor zasluznih naucnika. I njemu je to zazvucalo cudno. Pa zasto su oni zasluzni ako je stanje u nauci lose?

Naravno, nije ovo jedini problem nauke u Srbiji. Smatram da je jedan od najvecih problema nasle|eno stanje i odnosi snaga u nauci. Pokusao sam da o tome razgovaram sa resornim ministrom, ali iz sest pokusaja nisam uspeo da dodjem do njega. Kao da je pod staklenim zvonom, okruzen ljudima koji ne zele da se o problemima u nauci raspravlja.

Za utehu, sve ce ove anomalije biti resene ako jednog dana udjemo u EU. Zbog toga valjda i postoji toliki otpor potpisivanju SSP-a od strane onih kojima ove

anomalije i te kako odgovaraju. #

(Autor je redovni profesor Univerziteta u Beogradu i gostujuci profesor na doktorskim studijama Katolickog univerziteta Luven u Belgiji)