Formiranjem Vlade V. Kostunice, Ministarstva za nauku i ekologiju su objedinjena, a novi ministar je postao mladjani dr. Aleksandar Popovic. Zadrzacemo se ovom prilikom na delu koji se odnosi na nauku.
Navodnici u naslovu se odnose na sastav ministarstva. Nov je samo ministar, sve ostalo je uglavnom ostalo po starom. Stoga nema potrebe za novom analizom, sve sto je napisano u prvom tekstu na ovom sajtu, vazi i za ovo “novo” ministarstvo.
Pricao mi je jednom prilikom bivsi ministar zdravstva dr. V. Petronic o svom pocetku u ministarstvu. Na prvom sastanku svih zaposlenih u ministarstvu izlozio je svoj novi koncept rada i neophodne reforme koje ce uvesti u rad ministarstva. Svi su pazljivo slusali i klimali glavama, sem ministrovog sofera koji se u jednom cosku stalno smeskao. Narednog dana je upitao sofera zasto se smeskao. Pa zato sto nam svaki novi ministar u pocetku prica istu ovu pricu, odgovorio je ovaj.
To mu dodje kao oni fotografski panoi oslikani lepim scenarijem sa rupom za glavu nove musterije, iz predkompjuterske ere. Nova musterija samo proturi glavu i nasmeje se zadovoljno. U slucaju ministara za nauku postoji jos jedan raritet. U hodniku ispred direktorske kancelarije Instituta za fiziku u Zemunu okaceno je 5-6 panoa sa fotografijama. Dominiraju fotografije aktuelnog ministra za nauku sa celnicima instituta oko njega, sa leva, sa desna, iz krupnog plana, iz pozadine. Dolaskom novog ministra panoi se ekspresno i uredno azuriraju. Svrha ovoga je dvojaka, ministar treba da poveruje da je cenjen naucnik, a zaposleni da se uvere da je rukovodstvo u prisnim odnosima sa ministarstvom. Eto, na tom nivou i dalje funkcionise nasa nauka.
Jedan od prvih krupnijih poteza “novog” ministarstva je odluka o produzetku ugovora o naucno-istrazivackim projektima za jos jednu godinu, bez raspisivanja novog konkursa. Nije jasno zasto novi konkurs nije mogao biti raspisan, posebno kada je operativni deo ministarstva ostao netaknut. Ocigledno postoje i drugi interesi. Kad stvari nisu u potpunosti definisane, lakse se njima manipulise.
Nastavlja se sa starom praksom raspisivanja konkursa za dodelu sredstava za opremanje naucno-istrazivackih laboratorija prakticno nezavisno od potpisanih ugovora. Na taj nacin je moguce deliti opremu bez jasno definisanih obaveza u smislu njenog efikasnog koriscenja i bez gotovo ikakve odgovornosti. To ostavlja prostor “uticajnim” pojedincima ili “lovcima u mutnom” da se ponasaju kao da im je budzet dedovina. U stvari, sigurno bi dedovinu racionalnije trosili. A da su ovakvi uticaji jaki svedoci i nedavna dodela milionskih sredstava (u dolarima) iz “ruskog duga” za nastavak gradnje Akceleratorske instalacije Tesla u Vinci, ili tzv. “rupe bez dna”.
Svestan sam da se ovo nece svideti ministru, a jos manje njegovim pomocnicima. Svesno, zarad postavljanja stvari na svoje mesto, prihvatam i posledice. Naravno da ce ih biti, bilo ih je i do sada, ali sve ima svoju cenu. Autor ovog teksta je mozda jedini rukovodilac uspesnog eksperimentalnog potprojekta iz fizike koji za nabavku opreme od prethodnog i sadasnjeg ministarstva nije dobio ni zutu banku. A dobijali su ih i penzioneri i lica dugotrajno otsutna iz zemlje. Stavise, pomocnik ministra dr. Aleksandar Belic je i javno obecao prodekanu za nauku Fizickog fakulteta da Prof. dr D. Belicu (prezimena su slucajno ista, ne nalaze se ni u kakvom srodstvu niti u licnom sukobu, prim. ured.), za kaznu zbog kritika, nece dati nikakva sredstva. Ostavljam vama i njemu da razmisli cija su to sredstva i s kojim pravom on to radi. Neka to vama posluzi za nauk, a njemu na cast, ako je ima.
Srdacno,
D. Belic.