Na tribini UPI-a, 1.4.2001. godine Ministar Domazet je saopstio rezultate konkursa, koji su neposredno pre toga objavljeni na zvanicnom sajtu MNTR.

Rezultati su objavljeni sa velikim zakasnjenjem u odnosu na datum raspisivanja konkursa, ali i u odnosu na okoncanje recenzija. Opet smo platili cenu "osvete losih djaka". Recenzije su pristigle pre tri meseca, a zatim su rezultati "rucno" stelovani da bi se zadovoljio i socijalni aspekt. Opet su zbog losih projekata kasnili oni dobri, cak tri meseca. Nije to specijalnost samo ovog ministarstva. Po staroj praksi uvek se vise vremena i vise paznje poklanja losim djacima i losim projektima nego onim dobrim. I opet su sledila objasnjenja i opravdanja. A zasto je to tako? Zato sto posao rade politicari, koji se trude da prividno ugode svima, a ne profesionalci. Strucnjaci bi verovatno pustili prvo dobre projekte, a zatim se bavili i ostalima. Problem je sto u MNTR nema pravih strucnjaka, koji mogu da sagledaju koliku stetu pravi ovakav jedan postupak. Niko verovatno i ne zna koliko je zbog ovoga briljantnih mladih istrazivaca, videci da se nista ne dogadja, npustilo zemlju.

Bio sam svedok jednog dogadjaja koji je na mene ostavio dubok utisak i koji moze da posluzi kao primer kako se rade ovakve stvari. Davne 1981. i 82. godine bio sam postdoktor u Koloradu, SAD. Za to vreme boravio sam par meseci u Oak-Ridge National Laboratory u Tenesiju. Sef grupe za atomsku fiziku u Oak-Ridgeu je bio Dr. Dave Crabdall, vrhunski strucnjak, jedan od najproduktivnijih atomskih fizicara u to vreme u SAD, a i sire. Bas u to vreme Dr. Crandall je dobio pismo iz Vasingtona i poziv da dodje da radi u Administraciji SAD u Department of Energy (DOE) i to na poslovima ugovaranja i finansiranja naucno-istrazivackih projekata. Bio je to zbunjujuci i tuzan dogadjaj i za Dr. Crandall-a i za Laboratoriju. Dr. Crandall je posle izvesnog vremena otisao u Vasington.

Trebalo mi je vremena da shvatim ovaj potez Vasingtona. Izgubili su jednog izvanrednog atomskog fizicara, ali dobili su strucnjaka koji izuzetno dobo poznaje problematiku, koji je u stanju da donosi ispravne oluke i ume najbolje da procenjuje i kreira naucnu politiku zemlje. To je i razlog zasto se tamo radi vrhunska nauka.

Naravno, to kod nas nije slucaj. Umesto eksperata, nauku (kao i druge delatnosti) vode osrednji politicari. Tako je bilo i ranije, vrlo dobro znamo gde nas je sve to dovelo.

Radna grupa UPI je otprilike pre godinu dana predlagala MNTR da se formiraju timovi eksperata (ukljucujuci i strucnjake iz dijaspore) kako bi se stvari postavile na pravi nacin. Odgovor je bio da za to nema vremena, a tadasnji pomocnik ministra za nauku dr. Ivan Petrovic je strucne komisije birao telefonskim pozivima, na osnovu njihove "kooperativnosti", ma sta to znacilo (a i to smo videli). Umesto ljudi poput Dr. Crandall-a, nauku su kod nas vodili bivsi pomocnik ministra dr. Petrovic, zamenik ministra Mr. Radojica Pesic, dr. Ivkovic, stari timovi direktora i njihovi partijski drugovi, itd... (uz duzno postovanje i bez vredjanja). I naravno "rezultati" nisu izostali. Kasnjenje projekata je samo jedan vid cene koju placamo. Placacemo i dalje ukoliko se u MNTR stvari ne uozbilje.

U Beogradu, 2.4.2002.