VINCIN CIKLOTRON
– ZIDANJE SKADRA NA BOJANI
Cenjeni
gospodine Urednice,
(Dnevnog
lista Danas, p.u.)
U
vezi sa intenzivnom polemikom koja se vodi oko sudbine Instituta Vinca
i Akceleratorske instalacije Tesla (AIT) u njemu, slobodan sam da istaknem
nekoliko vaznihcinjenica.
Kao
odgovorni radioloski fizicar radio sam na Institutu za onkologiju i radiologijuu
Beogradu blizu 30 godina,prosao
sam strucno usavrsavanje organizovano od strane UN i Me?unarodne agencije
za atomsku energiju iz oblasti primene zracenja visokih energija u radioterapiji
i radionuklida u nuklearnoj medicini. Na Institutu sam bio angazovan na
uvo?enju novih ure?aja za zracenje bolesnika (betatron od 42 MeV,jedinica
sa kobaltom-60, linearni akcelerator od 10 MeV, katetron i dr.), zatim
u oblasti nuklearne medicine (formiranje sistema za renografiju, pustanje
u rad skenera itd.). Moji zadaci su bili i planiranje zracenja bolesnika,
kao i briga o zastiti od zracenja u okviru celogInstituta.
Nedavna
izjava u Danasu (11-12 okt.) v.d. direktora Instituta Vinca da ce koriscenje
AITu 85 %iznosu
biti usmereno ka medicini (znaci samo 15% istrazivanjima u ostalim naukama)
zahteva komentar.
1)
Na pocetku izgradnje Vincinog ciklotrona receno je da ce to biti ure?aj
vazan zafundamentalna istrivanja
iz oblasti fizike, a kako je vreme odmicalo i trosena sveveca
sredstva tako je sve veci procenat rada pripisivan buducoj primeni u zdravstvu.
2)Za
zracenje bolesnika koristili bi se protoni energije do 60 MeV. Ta energija
za protonsku terapiju je ogranicena na tako male dubine u tkivu da bi bilo
celishodno eventualno leciti zracenjem jedva tridesetak bolesnika na godinu
dana za koje je radioterapija osnovnosredstvo,
uz cenu od preko 50.000 dolara po bolesniku !!! To cini ovaj pristup potpuno
neprihvatljivim, beskrajno skupim zamali
zdravstveni dinar u Srbiji. Osim toga, Ministarstvo zdravlja Republike
Srbije vec je nabavilo 5 linearnih akceleratora najnovije generacije, kao
i 5 skupocenih kompjuterskih sistema za precizno planiranje zracenja. Sada
se vrse pripreme, pristupa se gradnji bunkera za smestaj tih ure?aja i
kroz godinu dana svi ce oni verovatno proraditi.
3)Trenutno
stanjeu radioterapiji u Srbiji je
vise nego ocajno. Postoje visemesecne liste cekanja bolesnika na zracenje.
Tokom dugog cekanja mnogi tumori iz relativno izlecivih stadijuma (prvi
i drugi stadijum) prelaze u teze izlecive vise stadijume, kod kojih je
efekat izlecivosti pri istom utrosku zdravstvenog dinara 3 do 10 puta manji.
Prema analizama onkoepidemiologasvake
godine u Srbiji se pojavi oko 30.000 novih bolesnika sa malignim oboljenjima.
Smatra se da ce najmanje 20.000 od njih, pre ili posle, dospeti do radioterapije.
Mortalitet od malignih obolenja kod nas je na nivou oko20.000
godisnje i stalno raste,tako da
se moze desiti, ukoliko se nepreduzmu
preventivne mere, da se on do 2025. godine udvostruci.
4)Kao
druga mogucnost primene AIT u medicini pominje se koriscenje radionuklida
u nuklearnoj medicini. To se pre svega odnosina
radionuklide beta plus emitere kratkog vremena poluraspada: Kiseonik-14
(T 1/2
= 2 min), Azot-13 (T1/2= 10 min), Ugljenik-11 (T1/2= 20 min) i Fluor-18
(T1/2=112 min). Ti radionuklidi se u nuklearnoj medicini mogu koristiti
posle ugradnje u izvesne molekule (npr. glukoze), koji uneti u krvotok
coveka odlaze brzo na mesta povecanog metabolizma, a to su pre svega centri
malignih procesa. Kratka vremena poluraspada tih radionuklida zahtevaju
da se sve operacije od trenutka njihove proizvodnje do ugradnje u odgovarajuce
molekule i primene na bolesnicima obavljaju ekspresno! Oni moraju da se
apliciraju na licu mesta. Njihova primena jos trazi koriscenje tzv. PET
kamere (Positron Emmision Tomography). Me?utim, mi u Srbiji nemamo nijednu
PET kameru,jer su one skupe, cena
im je oko milion dolara. Pa, cak, i da imamo pet takvih kamera, dnevno
bi moglo da se ispita manje od 50 bolesnika, razume se uz astronomsku cenu
pojednom bolesniku.
Na
drugoj strani, zbog kratkog vremena poluraspada pomenutih radionuklida
ne bi bilo celishodno njihovo prenosenje, recimo, u okolne zemlje radi
izvoza, jer tu ne bi pomogli ni supersonicni avioni koji bi poletali sa
aerodroma u Vinci!!! Jedino sto je moguce je podici zdravstveni centar
i hotel u blizini AIT u Vinci, kao i angazovanje raznih profila strucnjaka
koji bi svi radili na licu mesta, u Vinci. U
osiromasenoj Srbiji to je moguce samo u masti, jer Srbija nema snage ni
da zavrsi Klinicki centar koji je vec 20 godina u izgradnjii
za kojim vapi celokupno nase zdravstvo. Stanje u oblasti kardiovaskularnih
oboljenja je tako?e alarmantno – raste broj bolesnika sa hipertenzijom,
anginom pektoris,a neki lekovi koji
bi znatno pomogli (npr. STATINI) ne mogu da dospeju na listu lekova jer
nema dovoljno novaca. Veliki problem zdravstva u Srbiji je i visok mortalitet
kod odojcadi. On je visestruko veci nego u razvijenim zemljama. I, uopste,
demografska politika koja se sprovodi kod nas ne daje rezultate. Mozda
ce kroz 50 godina Srbi kao narod biti manjina u Srbiji?
Iznete
cinjenice su prosto neoborive. U ovako kratkom prikazu spomenute su telegrafskim
stilom, a mnoge od njih nisu ni iznete. I sad se postavlja pitanje utroskaogromne
sume novca. Spominje se cifra od 30 miliona dolara do sada ulozenih u AIT,
kao i potreba za dekomisioniranjem Vincinog velikog nuklearnog reaktora,
sto bi kostalo preko 15 miliona dolara, te izmestanje visokoradioaktivnog
utrosenog nuklearnog goriva i drugog nuklearnog otpada iz Vince itd.
U
takvoj situaciji izgleda da je jedna grupa ljudi neverovatnog uticaja trosilaogromne
sume narodnognovca (novca iz budzeta
izdvojenog za nauku) na gotovo nemoralan nacin, sve vreme pokazujuci potpuno
odsustvo odgovornosti za ucinjeno. Oni i dalje nastavljaju svojstetocinski
rad, kao da nam nije bilo dosta velikih promasaja u privredi, pa ih sada
treba praviti i u nauci. A, ko to treba da plati? Sudeci po pomenutoj izjavi
prof. D. Petrovica, v.d. direktora Instituta Vinca – to bi trebalo da bude
‘preostala nauka’ i zdravstvo u Srbiji!
Sve
tako pogresno radeci, mozda bismo mogli Vincin ciklotron nekome da poklonimo,
kako
smo to ucinili sa visokoobogacenim uranijumom. Nije iskljuceno da bi to
bilo jeftinije od daljeg ‘zidanja Skadra na Bojani’.
Moramo
se orijentisatika svrsishodnoj nauci,
onoj koja bi zadrzala mlade naucne kadrove i omogucila Republici Srbiji
da stane makar na zacelje Ervopskih zemalja, ukoliko joj nije definitivno
odre?ena sudbina da zbog mnogobrojnih promasaja iz proslosti i sadasnjosti
ne zauzme mesto dalje od stotog po razvijenosti me?u zemljama i narodima
Sveta.
S
postovanjem,
prof.
Veselin Vujnic, medicinski fizicar