Make your own free website on Tripod.com

Biti il ne biti Vincinog ciklotrona

VINCIN CIKLOTRON – ZIDANJE SKADRA NA BOJANI

Cenjeni gospodine Urednice,

(Dnevnog lista Danas, p.u.)

U vezi sa intenzivnom polemikom koja se vodi oko sudbine Instituta Vinca i Akceleratorske instalacije Tesla (AIT) u njemu, slobodan sam da istaknem nekoliko vaznihcinjenica.

Kao odgovorni radioloski fizicar radio sam na Institutu za onkologiju i radiologijuu Beogradu blizu 30 godina,prosao sam strucno usavrsavanje organizovano od strane UN i Me?unarodne agencije za atomsku energiju iz oblasti primene zracenja visokih energija u radioterapiji i radionuklida u nuklearnoj medicini. Na Institutu sam bio angazovan na uvo?enju novih ure?aja za zracenje bolesnika (betatron od 42 MeV,jedinica sa kobaltom-60, linearni akcelerator od 10 MeV, katetron i dr.), zatim u oblasti nuklearne medicine (formiranje sistema za renografiju, pustanje u rad skenera itd.). Moji zadaci su bili i planiranje zracenja bolesnika, kao i briga o zastiti od zracenja u okviru celogInstituta.

Nedavna izjava u Danasu (11-12 okt.) v.d. direktora Instituta Vinca da ce koriscenje AITu 85 %iznosu biti usmereno ka medicini (znaci samo 15% istrazivanjima u ostalim naukama) zahteva komentar.

1)  Na pocetku izgradnje Vincinog ciklotrona receno je da ce to biti ure?aj vazan zafundamentalna istrivanja iz oblasti fizike, a kako je vreme odmicalo i trosena sveveca sredstva tako je sve veci procenat rada pripisivan buducoj primeni u zdravstvu.

2)Za zracenje bolesnika koristili bi se protoni energije do 60 MeV. Ta energija za protonsku terapiju je ogranicena na tako male dubine u tkivu da bi bilo celishodno eventualno leciti zracenjem jedva tridesetak bolesnika na godinu dana za koje je radioterapija osnovnosredstvo, uz cenu od preko 50.000 dolara po bolesniku !!! To cini ovaj pristup potpuno neprihvatljivim, beskrajno skupim zamali zdravstveni dinar u Srbiji. Osim toga, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije vec je nabavilo 5 linearnih akceleratora najnovije generacije, kao i 5 skupocenih kompjuterskih sistema za precizno planiranje zracenja. Sada se vrse pripreme, pristupa se gradnji bunkera za smestaj tih ure?aja i kroz godinu dana svi ce oni verovatno proraditi. 

3)Trenutno stanjeu radioterapiji u Srbiji je vise nego ocajno. Postoje visemesecne liste cekanja bolesnika na zracenje. Tokom dugog cekanja mnogi tumori iz relativno izlecivih stadijuma (prvi i drugi stadijum) prelaze u teze izlecive vise stadijume, kod kojih je efekat izlecivosti pri istom utrosku zdravstvenog dinara 3 do 10 puta manji. Prema analizama onkoepidemiologasvake godine u Srbiji se pojavi oko 30.000 novih bolesnika sa malignim oboljenjima. Smatra se da ce najmanje 20.000 od njih, pre ili posle, dospeti do radioterapije. Mortalitet od malignih obolenja kod nas je na nivou oko20.000 godisnje i stalno raste,tako da se moze desiti, ukoliko se nepreduzmu preventivne mere, da se on do 2025. godine udvostruci.

4)Kao druga mogucnost primene AIT u medicini pominje se koriscenje radionuklida u nuklearnoj medicini. To se pre svega odnosina radionuklide beta plus emitere kratkog vremena poluraspada: Kiseonik-14 (T 1/2 = 2 min), Azot-13 (T1/2= 10 min), Ugljenik-11 (T1/2= 20 min) i Fluor-18 (T1/2=112 min). Ti radionuklidi se u nuklearnoj medicini mogu koristiti posle ugradnje u izvesne molekule (npr. glukoze), koji uneti u krvotok coveka odlaze brzo na mesta povecanog metabolizma, a to su pre svega centri malignih procesa. Kratka vremena poluraspada tih radionuklida zahtevaju da se sve operacije od trenutka njihove proizvodnje do ugradnje u odgovarajuce molekule i primene na bolesnicima obavljaju ekspresno! Oni moraju da se apliciraju na licu mesta. Njihova primena jos trazi koriscenje tzv. PET kamere (Positron Emmision Tomography). Me?utim, mi u Srbiji nemamo nijednu PET kameru,jer su one skupe, cena im je oko milion dolara. Pa, cak, i da imamo pet takvih kamera, dnevno bi moglo da se ispita manje od 50 bolesnika, razume se uz astronomsku cenu pojednom bolesniku. 

Na drugoj strani, zbog kratkog vremena poluraspada pomenutih radionuklida ne bi bilo celishodno njihovo prenosenje, recimo, u okolne zemlje radi izvoza, jer tu ne bi pomogli ni supersonicni avioni koji bi poletali sa aerodroma u Vinci!!! Jedino sto je moguce je podici zdravstveni centar i hotel u blizini AIT u Vinci, kao i angazovanje raznih profila strucnjaka koji bi svi radili na licu mesta, u Vinci. U osiromasenoj Srbiji to je moguce samo u masti, jer Srbija nema snage ni da zavrsi Klinicki centar koji je vec 20 godina u izgradnjii za kojim vapi celokupno nase zdravstvo. Stanje u oblasti kardiovaskularnih oboljenja je tako?e alarmantno – raste broj bolesnika sa hipertenzijom, anginom pektoris,a neki lekovi koji bi znatno pomogli (npr. STATINI) ne mogu da dospeju na listu lekova jer nema dovoljno novaca. Veliki problem zdravstva u Srbiji je i visok mortalitet kod odojcadi. On je visestruko veci nego u razvijenim zemljama. I, uopste, demografska politika koja se sprovodi kod nas ne daje rezultate. Mozda ce kroz 50 godina Srbi kao narod biti manjina u Srbiji?

Iznete cinjenice su prosto neoborive. U ovako kratkom prikazu spomenute su telegrafskim stilom, a mnoge od njih nisu ni iznete. I sad se postavlja pitanje utroskaogromne sume novca. Spominje se cifra od 30 miliona dolara do sada ulozenih u AIT, kao i potreba za dekomisioniranjem Vincinog velikog nuklearnog reaktora, sto bi kostalo preko 15 miliona dolara, te izmestanje visokoradioaktivnog utrosenog nuklearnog goriva i drugog nuklearnog otpada iz Vince itd.

U takvoj situaciji izgleda da je jedna grupa ljudi neverovatnog uticaja trosilaogromne sume narodnognovca (novca iz budzeta izdvojenog za nauku) na gotovo nemoralan nacin, sve vreme pokazujuci potpuno odsustvo odgovornosti za ucinjeno. Oni i dalje nastavljaju svojstetocinski rad, kao da nam nije bilo dosta velikih promasaja u privredi, pa ih sada treba praviti i u nauci. A, ko to treba da plati? Sudeci po pomenutoj izjavi prof. D. Petrovica, v.d. direktora Instituta Vinca – to bi trebalo da bude ‘preostala nauka’ i zdravstvo u Srbiji!

Sve tako pogresno radeci, mozda bismo mogli Vincin ciklotron nekome da poklonimo,

kako smo to ucinili sa visokoobogacenim uranijumom. Nije iskljuceno da bi to bilo jeftinije od daljeg ‘zidanja Skadra na Bojani’.

Moramo se orijentisatika svrsishodnoj nauci, onoj koja bi zadrzala mlade naucne kadrove i omogucila Republici Srbiji da stane makar na zacelje Ervopskih zemalja, ukoliko joj nije definitivno odre?ena sudbina da zbog mnogobrojnih promasaja iz proslosti i sadasnjosti ne zauzme mesto dalje od stotog po razvijenosti me?u zemljama i narodima Sveta. 

S postovanjem,

prof. Veselin Vujnic, medicinski fizicar